Pantelija Živanović
Večito mlad


Rođen 1946 god. u selu Kamenica gde je završio osnovnu školu srednju školu učio je u valjevu a diplomirao ekonomiju na Kragujevačkom univerzitetu.
Oženjen je sasuprugom danicom koja mu izrodi kćerke Aleksandru i Svetlanu.
Fudbal je igrao za FK-Mladost od1966 do 1996 god ravno 30 god pa je stekao epitet večitog mladića ,hrabrog sportiste, igrača koji misli glavom dok igra.
I u svom radnom veku koji je proveo u ZZ-Kamenica,Strela,Srbijanka i Divčibare pokazao je slične osobine dabi posle politički promena 2000 god kupio značajan deo akcija AD-Podgorac gde je danas generalni direktor.Ovde je došlo do izražaja njegovo dugogodišnje iskustvo te je od preduzeća koje je bilo pred propašću stvorio zdrav kolektiv.Da nije ovog preduzeća Kamenica bi bila mrtvo mesto što govori da nepostoji neka akcija u mestu a da ne učestvuje ovo preduzeće.Jednostavno ono je zajedno sa Pantom sastavni deo Kameničkog života.
Pošto je večito mlad predpostavlja se da do kraja svog živita neće ići u mirovninu.
 

Grozdan Gajić
Protojerej-stavrofor
paroh oglađenovački


Rođen je 1959 god. u selu Zabrdica a po završetku osnovne škole završio je teologiju.
Oženjen je sa suprugom Milenom sa kojom izrodi dvoje dece i to Dragoljuba i Savu koji su fakultetski obrazovani i rade.
Ceo svoj život posvetio je duhovnom radu tj pravoslavlju tako da je od početka svog radnog veka počeo kao pop u Oglađenovcu gde i danas radi.Da mu je to bio prioritet u životu govori i priznanje stavrofor posle čega nema komentara o ovom delu njegovog rada.
Ali nije on samo prvi među jednakima sveštenicima u Podgorini ,on je prvi i u svom selu po angažovanju na razvoju istog.Njegov smisao za organizaciju ,nesebično angažovanje dalo je za rezultat da Oglađenovac prednjači u mnogim stvarima u odnosu na druga sela.Osmislio je manifestaciju pod nazivom tucijada,osnovao udruženje Mali korak ,crkvena opština izgradila igralište za mlade, utiče na razvoj centra kisela voda, obnovio crkvu, izgradio crkveni dom ,duhovno bodri svoje seljane, jednom rečju svestran čovek .
Nikada ne zaboravlja da je on ipak samo paroh u ovom selu i da je pisac pesama propovedi pa je zanimljiva njegova jedna beseda gde kaže:
Ljudski je voleti onoga ko te voli a mrzeti onoga ko te mrzi
Đavolski je mrzeti onoga ko te voli
Božanski je voleti onoga ko te mrzi

Takav je poznati Podgorac sa Vlašića Protojerej-stavrofor paroh oglađenovački.
 

Branko Rakić
Turistički poslanik


Rođen 1950. Godine u Valjevskoj Kamenici, selo Osladić, zaseok Maletić. Osnovnu školu je završio u Kamenici a u Novom Sadu, srednju tehničku i višu ekonomsku komercijalnog smera. Već u osnovnoj školi pojavljuje se prvi put u javnosti kao dopisnih dečijih novina Polet pri Valjevskom listu Napred. 1963. Objavljen je njegov prvi intervju u pomentim novinama.
Kao srednjoškolac aktivan je u izviđačkom odredu Ilija Birčanin gde učestvuje u niz akcija.
Da pčelari počinje 1970. god. a već sledeće se zapošljava u preduzeće Krušik kao tehničar. Bile su to prve godine njegovog rada a ujedno i prvo društveno angažovanje u omladinskoj organizaciji tako da je već 1974. God. Izabran za odbornika-delegata skupštine opštine Valjevo ispred omladine Krušika. U međuvremenu odlužio je vojni rok te završio školu rezervnih oficira.
Prve komercijalne poslove realizuje od 1975. god. u preduzeću Mašinorad. Isti posao nastavlja u preduzeću Pionir iz Arilja odakle 1982. Odlazi za rukovodioca poslovnog centra Agrovojvodine u Valjevu, gde je bioinicijator razvoja i izgradnje poslovnog objekta.
Postaje vrlo aktivan u pčelarskoj proizvodnji i razvoju pčelarstva tako da je 1983. god. izabran za predstavnika pčelara Valjeva. Od 1988. je predsednik regionalne organizacije pčelara za Kolubarsko-Podrinjsku regiju. Zbog svog aktivnog rada u organizaciji pčelara Srbije na skupštini pčelara 1989. god. u Sarajevu izabran je za sekretara Jugoslavije.
Svoje preduzetničke sposobnosti okušava u privatnom biznisu pa 1990. god. osniva akcionarsko preduzeće Inko gde ostaje do 1999. god. Za to vreme u najtežim godinama za našu zemlju uspeo je da razvije i izgradi preduzeće kako u kadrovskom tako i u investicionom pogledu. Njegova aktivnost se ogledala i na sportskom planu, tako da je proveo dosta godina kao predsednik KK Omladinac a zatim predsednik FK Mladost i FK Radnički kom prilikom je uvek imao vrhunske rezultate. Predsednik OFS Valjevo postaje od 1997. do 2000. god. Poznata je njegova organizacija mamutskog novodišnjeg turnira u malom fudbalu uz šrisustvo preko 200 ekipa a takođe izdavanje monografije Valjevskog fudbala 2000.
Za svoj rad nagrađivan je raznim nagradama i priznanjima kao pto su: najbolji radnik, najbolji proizvođač meda, ,zasužni pčelar, medalja Jugoslavije za pčelarstvo i sa niz raznih diploma i zahvalnica.
Od 200. god. odlazi u mirovinu ali ne miruje već svoje zapšteno staračko domaćinstvo preuređuje i prilagođava turističkim potrebama pa od 2002. god. počinje da se bavi seoskim turizmom gde opet pokazje zavidne rezultate.
Vatreni je zagovornik da Valjevska Kamenica postane jedna od Valjevskih turističkih destinacija.
U njegovom radu mu je uvek pomagala Supruga Ljiljana a sada ćerke Jelena, Nevena i unuke Katarina i Milica.


Од 2000 год. одлази у мировину али не мирује већ своје запуштено старачко домаћинство преуређује и прилагођава туристичким потребама па од 2002год. почиње да се бави сеоским туризмом где опет показује завидне резултате.
Ватрени је заговорник да Ваљевска Каменица постане једна од Ваљевски туристички дестинација.
У његовом раду му је увек здушно пмагала спруга Љиљана а сада ћерке Јелена , Невена и унуке Катарина и Милица.

Knežević Živorad
Voćar


Rođen 1960 god. u Miličinici gde je završio osnovnu školu u Valjevu srednju a poljoprivredni fakultet smer za voćarstvo i vinogradarstvo u Beogradu.
Kao mlad inženjer poljoprivrede prvi posao mu je bio nastavnički u poljoprivrednoj školi Koceljeva gde ostaje vrlo kratko pa se potom zapošljava u Poljoplodu gde je ispekao zanat i oprobao sve što je učio u školi.
Oženjen je suprugom Anom te imaju dvoje dece sinove Nemanju i Marka koji pohađaju školu.
Sa već stečenim iskustvom postaje direktor zz. Miličinica a posle kraha zadrugarstva u Srbiji osniva preduzeće AGROKNEZ OD. Miličinica.
Danas ne postoji veći zasad voća na teritoriji Miličinice a da Živorad nije dao svoj doprinos podizanju i napredku itih.
On je organizator proizvodnje ,otkupljivač voća preko svoga preduzeća jednom rečju u voćarstvu alfa i omega Podgorine.

Jeremić Đukan
Neumorni aktivista


Rođen 1939 god u selu Tubravić, osnovnu školu završio je u Poćuti a srednju u Valjevu.Završava višu pedagošku školu u Tuzli pa kao prosvetni radnik zapošljava se u Kamenici 1970 god kao nastavnik.Samopregoran tolerantan pravičan sve su to razlozi za napredak u službi tako da je svoje zadnje godine radnog veka proveo kao direktor osnovne škole Milovan Glišić iz Valjevske Kamenice.
Oženjen je sa suprugom Miljkom sa kojom izrodi decu Biljanu i Jovana koji su danas studenti.Svoj dom kuću sagradio je u Kamenici za koju se pored posla i emotivno vezao tako da većina meštana misli da je rođeni kamenčanin.
Postaje vrlo aktivan u radu mesne zajednice pa je tri puta biran u izvršni odbor a u jednom sazivu je bio predsednik mz.Vrlo društvenopolitički aktiva pa je ispred mesta biran za odbornika u skupštinu opštine Valjevo.
Uvreme njegovog mandatovanja aktivno učestvuje u otvaranju pogona Uzor,Kožara,izgradnje jezera,snabdevanje Kamenice vodom,i na kraju adaptacija škole bivše zgrade sreza ponosa Kamenice.
Za njegovo vreme škola je ostvarila neraskidivu vezu sa meštanima u pogledu uzajamne saradnje i kulturnog uzdizanja mesta.
Sve su ovo razlozi da je danas Đukan naš Kamenčanin.

Dr Branislav Andrić
Pedijatar - pčelar

Rođen 1932 god u selu Osladić ,osnovnu školu završio na Plavanju a srednju u Valjevu.
U Beogradu diplomirao medicinu i specijalizirao na pedijatriji .
Radni vek proveo je u zdravstvu tačnije kao specijalista i vrstan stručnjak za dečje bolesti radio je u dečjoj službi zdravstvene zaštite.U Valjevu se znalo kad se dete razboli ide se kod doktora Brane koji je nesebično pomagao svakome što čini i danas danju.
Sobzirom na rezultate rada postaje direktor navedene ustanove sa kog mesta je otišao u penziju.
I nije to bio kraj njegovi radni uspeha,neumorni radnik vredan izabrao je pčelarstvo da mu bude sporedna delatnost.Nebi bio Brana kad i ovde nebi bio najbolji. Danas poseduje preko 200 košnica proizvodi godišnje oko 3 tone meda i pokupio je sva moguća priznanja SPOS-a između ostalog i najveće ZASLUŽNI PČELAR SRBIJE.
Oženjen je suprugom Spomenkom sa kojom izrodi dvoje dece Biljanu i Nadu.
Danas ima dva unuka Nemanju i Vladimira i dve unuke Mariju i Jelenu koji su predmet njegovog obožavanja.